Šipak se nalazi u prirodi i u vrtovima kao biljka privedena kulturi. Divlji šipak raste u prirodi. Njegov plod je sitan i kiselkast, zbog čega se naziva šipak Ijutunac. Plod uzgajanog šipka znatno je veći i prijatnog je slatkog ukusa. Lekovitost divlje ruže ili šipka poznata je našem narodu od davnina. Svedoče o tome recepti o pripremanju džemova i pekmeza iz 17. veka. Naši stari upotrebljavali su šipak kao voće i kao lekovitu biljku. Od šipka se mogu praviti sokovi, pekmezi, vitaminski koncentrati, sirupi, vino ... Vitamini i ostali sastojci ploda šipka doprinose opštem zdravlju organizma, posebno povećanju otpornosti tokom zimskih meseci. Šipak se veoma ceni kao dobar lek protiv proliva i grčeva u stomaku. Pomešan s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih bolesti.
Šipak je bogat vitaminom C i ima ga 0,4-1%, deset puta više nego limun. Od brojnih sastojaka čaj od šipka ima zapaženo mesto među sličnim napitcima zahvaljujući pre svega sadržaju vitamina C. Tako, na primer, samo jedna šoljica zadovoljava sve dnevne potrebe čoveka za tim vitaminom. Što se ostalih lekovitih svojstava tiče, proizvodi od šipka otklanjaju malaksalost, utiču na bolje izlučivanje mokraće i pročišćavaju krvne sudove.
Osim lekovitih svojstava divlja ruža ima i lep izgled, pa se može uzgajati i na okućnici kao ukrasni grm. Tokom cvetanja grm divlje ruže okiti se brojnim lepim cvetovima intenzivnog prijatnog mirisa. Divlja ruža dugo zadržava lišće i plodove uprkos delovanju mrazeva, pa je zimsko vreme preporučljivo za branje plodova. Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.
I razmnožavanje pomoću semena daje relativno dobre rezultate. Nakon prvih mrazeva treba ubrati potrebnu količinu plodova te im izvaditi semenke. Semenke treba pomešati s peskom i ostaviti u sandučićima ili kutijama da stoje spolja u zimskim mesecima. U proleće ih treba posejati na željeno mesto. U trećoj godini rasta divlja ruža već daje plodove koji osim lekovitosti i lepo izgledaju.